sanjala sam da mi je maksa rekao da njeguvu, tek okrečenu sobu opet okrečim, ali u crno.
i ja umutim boju, napravim pravu nijansu, krenem da krečim kada me mama zove i počinje da viče na mene kako sam ja nezahvalna, kako ništa ne mogu da odradim i da pod hitno dođem kući.
ja vidim u kakvom je raspoloženju, i spakujem se i krenem za pančevo.
kad sam stigla, mama opet vidno neraspoložena počinje da viče na mene, i kaže mi "ti si nezahvalna spodoba, kako si smela da odeš, pa si meni ostavila da se otarasim te glave od čoveka kojeg si ti ubila".
kad nmi je to rekla, ja sam se tek onda prisetila da sam u stvari ubila direktora škole, i da sam njegovo telo ostavila u podrumu, koje je mama naravno pronašla, i otarasila se dokaznih materijala.
a ja onako sva u šoku, ali bez neke preterane griže savesti - više sam se plašila da će da me otkriju.
tada dolazi milenin novi dečko, i on krene da viče na mene kako sam nesposobna, i kako ništa ne uumem do kraja da odradim...
Нема коментара:
Постави коментар